У
овој земљи право на интиму или не постоји или се не поштује, а можда су и границе интимног простора растегнуте, тек колико да обухвате ближе и даље сроднике,
цео комшилук и познанике наших познаника, од истока до запада, и од севера до
југа (планете, да, даа: истина је да је свет глобално село, поготово откад
„сељаци“ комуницирају преко популарних друштвених мрежа – добар глас далеко се
чује, а тек ако, пред сведоцима, једва чујно, прднеш... у седам и петнаест у својој кући -
секунд касније то може громогласно одјекнути у, рецимо, Калифорнији). Тако ако
изјутра налетите на неког ко вам није ни род ни помози бог, а да вас тај, не
пожелевши вам (пометен од силне радозналости и нестрпљивости) ни добро јутро,
упита за вештачку оплодњу којој сте се подвргли (верујући наивно да то остаје
међу четири зида, а потпуно заборављајући да и зидови имају уши, а сва је
прилика да им ни очи и уста не фале; о дискрецији медицинског особља да и не говоримо), да ли ћете се изненадити?!
/Ако је одговор позитиван, ви све ове године живите под стакленим звоном и појма немате да Срби (сем што су небески народ, што им, пре свега, омогућује завидну осматрачку позицију) имају и дугачак нос, који, разуме се, воле да гурају у туђа посла, а не либе се ни да завире међу ноге (без обзира на кичмена обољења, није проблем да се мало посагну, а и пропну на прсте, ако треба бацити поглед преко плота)./ Не, нее, не ради се о мени (осећам да сте исколачили очи и начуљили уши): ја се још ни природној оплодњи нисам препустила. Било која жена (само зато што је имала несрећу да живи ту где живи и где нема приватности), може, кад се најмање нада, бити изложена унакрсном испитивању, чим крочи изван, какве-такве, сигурности властитог дома. Људи које први пут види (што не значи да и они први пут виде њу: мало ли су је пута гледали из прикрајка и расправљали о њеним јајним ћелијама) салећу је на сваком кораку, изгарајући од жеље да дознају и најнебитнију чињеницу о ЊЕНОМ, још незачетом, потомству. Јел' успело (као да без те информације не могу леба да једу, а није ни далеко од истине)? Па колико то кошта (мораш свима да полажеш рачуне, као да се од њих очекује да их плате), не могу да прикрију саосећање? Па који пут сте (то обављали)? Ооо! Дакле, ако зачнете природним путем, сасвим је реално да очекујете да вас радник градског зеленила у парку којим шетате пса или продавачица на углу, где купујете хлеб, па и кројачица од куме ваше заове упита: колико сте пута „били принуђени“ да с мужем упражњавате секс... како бисте постигли тај резултат.
После ће вас, где год се нађете, непознате средовечне жене месецима пипати по стомаку (однекуд, свака жена сматра да има право да вас ту додирне, ако је унутра беба – ВАША беба) и питати кад се очекује рођење, јесте ли и колико дуго имали мучнине (не, до тог момента!), патите ли од горушице и слично. И да не заборавим оно најбитније: знате ли већ, је ли дечак или девојчица? Ако не знате, одмах ће вам (са осмехом који говори да је помагач свестан какво вам добро чини... а не очекује ништа за узврат, гле чуда) бити понуђено сијасет поузданих тестова за утврђивање пола (рецимо, поспу ти укућани кришом со на главу, па пазе којом ћеш се руком почешати: почешеш ли се левом – женско, почешеш ли се десном – мушко, услед чега настане опште весеље; можда је и обрнуто, не држите ме за реч и не покушавајте ово сами, без упутства "учених", можда погрешно "спакујете" хромозоме). А оне „искусније“ могу, брате, на лицу места одока да ти саопште: стомак ти је низак или одвише шиљат, исто тако је носила и моја сестричина и комшијина свастика – родићеш сина, или: баш си се раширила (то је тек еуфемизам од чешћег израза: раскокала), искочио ти пупак (назире се кроз танку мајицу) – девојчица је (нема ултразвучног апарата који ту тврдњу може да оспори). Кад дете угледа светлост дана, прогнозерке ће ти, без обзира на пол новорођенчета (ни саме се тачно не сећајући прогнозе), самозадовољно и ликујући, рећи: јесам ти рекла!
И кад се породите (ви сте све време на позорници, можда тога нисте свесни, публика помно прати и кличе са галерија), биће оних који ће вас саосећајно тапшати по рамену, ако већ имате дете истог (још ако је женског) пола или ће (без обзира на пол) поцепати блузу и оцу, и баби и деди, па теткама и ујацима, комшијама, поштару (који се ту затекао, дошавши да уручи телеграм), водоинсталатеру (с његовим радним оделом мало ће се помучити, дограбиће и маказе)... свима присутнима, не питајући за сродство с новорођенчетом и не тражећи личну карту на увид, а поготово не марећи што су неки од скрнављених одевних предмета скупо плаћени. При свему томе (вандалском понашању) испољаваће неку готово непристојну усхићеност и разузданост, као да су и сами имали удела у настанку тог младог бића (а није ни да нису: ништа им није промакло). Де сад, усуди се да родиш (кад иза сваког, па и белосветског, угла неки Србин чучи... и осматра, шта би друго)!
/Ако је одговор позитиван, ви све ове године живите под стакленим звоном и појма немате да Срби (сем што су небески народ, што им, пре свега, омогућује завидну осматрачку позицију) имају и дугачак нос, који, разуме се, воле да гурају у туђа посла, а не либе се ни да завире међу ноге (без обзира на кичмена обољења, није проблем да се мало посагну, а и пропну на прсте, ако треба бацити поглед преко плота)./ Не, нее, не ради се о мени (осећам да сте исколачили очи и начуљили уши): ја се још ни природној оплодњи нисам препустила. Било која жена (само зато што је имала несрећу да живи ту где живи и где нема приватности), може, кад се најмање нада, бити изложена унакрсном испитивању, чим крочи изван, какве-такве, сигурности властитог дома. Људи које први пут види (што не значи да и они први пут виде њу: мало ли су је пута гледали из прикрајка и расправљали о њеним јајним ћелијама) салећу је на сваком кораку, изгарајући од жеље да дознају и најнебитнију чињеницу о ЊЕНОМ, још незачетом, потомству. Јел' успело (као да без те информације не могу леба да једу, а није ни далеко од истине)? Па колико то кошта (мораш свима да полажеш рачуне, као да се од њих очекује да их плате), не могу да прикрију саосећање? Па који пут сте (то обављали)? Ооо! Дакле, ако зачнете природним путем, сасвим је реално да очекујете да вас радник градског зеленила у парку којим шетате пса или продавачица на углу, где купујете хлеб, па и кројачица од куме ваше заове упита: колико сте пута „били принуђени“ да с мужем упражњавате секс... како бисте постигли тај резултат.
После ће вас, где год се нађете, непознате средовечне жене месецима пипати по стомаку (однекуд, свака жена сматра да има право да вас ту додирне, ако је унутра беба – ВАША беба) и питати кад се очекује рођење, јесте ли и колико дуго имали мучнине (не, до тог момента!), патите ли од горушице и слично. И да не заборавим оно најбитније: знате ли већ, је ли дечак или девојчица? Ако не знате, одмах ће вам (са осмехом који говори да је помагач свестан какво вам добро чини... а не очекује ништа за узврат, гле чуда) бити понуђено сијасет поузданих тестова за утврђивање пола (рецимо, поспу ти укућани кришом со на главу, па пазе којом ћеш се руком почешати: почешеш ли се левом – женско, почешеш ли се десном – мушко, услед чега настане опште весеље; можда је и обрнуто, не држите ме за реч и не покушавајте ово сами, без упутства "учених", можда погрешно "спакујете" хромозоме). А оне „искусније“ могу, брате, на лицу места одока да ти саопште: стомак ти је низак или одвише шиљат, исто тако је носила и моја сестричина и комшијина свастика – родићеш сина, или: баш си се раширила (то је тек еуфемизам од чешћег израза: раскокала), искочио ти пупак (назире се кроз танку мајицу) – девојчица је (нема ултразвучног апарата који ту тврдњу може да оспори). Кад дете угледа светлост дана, прогнозерке ће ти, без обзира на пол новорођенчета (ни саме се тачно не сећајући прогнозе), самозадовољно и ликујући, рећи: јесам ти рекла!
И кад се породите (ви сте све време на позорници, можда тога нисте свесни, публика помно прати и кличе са галерија), биће оних који ће вас саосећајно тапшати по рамену, ако већ имате дете истог (још ако је женског) пола или ће (без обзира на пол) поцепати блузу и оцу, и баби и деди, па теткама и ујацима, комшијама, поштару (који се ту затекао, дошавши да уручи телеграм), водоинсталатеру (с његовим радним оделом мало ће се помучити, дограбиће и маказе)... свима присутнима, не питајући за сродство с новорођенчетом и не тражећи личну карту на увид, а поготово не марећи што су неки од скрнављених одевних предмета скупо плаћени. При свему томе (вандалском понашању) испољаваће неку готово непристојну усхићеност и разузданост, као да су и сами имали удела у настанку тог младог бића (а није ни да нису: ништа им није промакло). Де сад, усуди се да родиш (кад иза сваког, па и белосветског, угла неки Србин чучи... и осматра, шта би друго)!
Нема коментара:
Постави коментар